Panel diskusija o razvoju socijalne i solidarne ekonomije, s fokusom na održivo zapošljavanje i inkluziju ranjivih grupa, održana je 10. juna u Bijelom Polju. Događaj je organizovan u okviru kampanje koja se realizuje kroz projekat „EU podrška sektoru zapošljavanja i socijalne politike u Crnoj Gori“. Riječ je o prvom u nizu planiranih skupova na sjeveru Crne Gore, koji okupljaju predstavnike institucija, civilnog sektora i preduzetnike s ciljem jačanja ovog važnog segmenta ekonomije.

Biljana Vučetić, v.d. generalne direktorice Direktorata za socijalno preduzetništvo u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalnog dijaloga, poručila je da je Crna Gora tek na početku institucionalizacije socijalnog preduzetništva, ali da ohrabruje što je njegov značaj prepoznat na nivou donošenja odluka. 

Naglasila je da je jedan od glavnih prioriteta Ministarstva u 2025. godini izrada Strategije i donošenje Zakona o socijalnoj i solidarnoj ekonomiji, čime bi se precizno definisali subjekti i pravni modeli tog sistema. Kao ključne izazove izdvojila je nedostatak pravne forme, ograničene finansijske instrumente, slabu prepoznatljivost na tržištu i potrebu za edukacijom aktera. 

„Dakle, ne radi se o ne stvaranju profita, nego se radi izuzetno o potrebi maksimiziranja profita, ali s tom razlikom da se namjena tog profita drugačije definiše – što znači reinvestiranje u određenom procesu“, zaključila je Vučetić objašnjavajući suštinu razvoja socijalne i solidarne ekonomije. 

Načelnica Direkcije za socijalno preduzetništvo, Milica Marđokić Sekulović, ocijenila je da Crna Gora ima značajan potencijal za razvoj ovog sektora, zahvaljujući dostupnim resursima, velikom broju nezaposlenih osoba, kao i onih koji žele da doprinesu razvoju ovog modela. 

Marđokić Sekulović je istakla da Ministarstvo pristupa kreiranju nove javne politike na sistemski način, kroz izradu zakona i strategije, uz aktivno uključivanje stručne javnosti. Kao ključne izazove istakla je definisanje statusa subjekata socijalne i solidarne ekonomije, uspostavljanje registra i razvoj mjerljivih metodologija za praćenje njihovog uticaja. Naglasila je važnost izgradnje održivih subjekata koji ne zavise isključivo od institucionalne podrške, već reinvestiraju ostvarenu dobit u ostvarenje društvenih ciljeva. 

„Ono što mi u praksi često nazivamo socijalno preduzetništvo, sada sve više shvatamo da je to samo jedan segment šire socijalne i solidarne ekonomije, koja obuhvata i zadruge, kooperative, NVO i društveno odgovorna preduzeća“, navela je Marđokić Sekulović. 

Vanja Hazl, rukovoditeljka projekta „EU podrška sektoru zapošljavanja i socijalne politike u Crnoj Gori“, podsjetila je da su u prethodnim godinama postojale brojne inicijative i nevladine organizacije koje su djelovale po principima socijalne ekonomije, ali da nije postojao pravni okvir za njihovo poslovanje. Ipak, kako je istakla, u posljednjih godinu dana uočava se značajan pomak – razvoju sektora se pristupa sistemski, kroz strateški i zakonodavni okvir, a istovremeno se sektor jača kroz edukaciju i sve veće prepoznavanje njegovog značaja u ukupnoj ekonomiji. 

Hazl je pojasnila i Akcioni plan Evropske unije za socijalnu ekonomiju, naglašavajući da se socijalna ekonomija ne vezuje za određenu pravnu formu, već za principe nezavisnosti, demokratskog upravljanja i vraćanja profita u subjekt i/ili zajednicu. Time se, prema njenim riječima, socijalna ekonomija razlikuje od klasičnog  preduzetničkog  poslovnog modela, ali istovremeno potvrđuje svoj ekonomski potencijal. 

„Važno je da su ti subjekti vođeni principima, odnosno da su nezavisni, demokratski uređeni i da, osim finansijskog, ostvaruju i društveni cilj, pri čemu se profit vraća nazad u subjekt socijalne ekonomije , na primjer  za razvoj novih radnih mjesta, razvoj novih produkata ili  usluga  i/ili zajednice”, objasnila je Hazl. 

Svoja iskustva s terena podijelila je i Sanja Mugoša, menadžerka projekta YouSEED, koja je ukazala na dosadašnje aktivnosti u podršci razvoju socijalnog preduzetništva u Crnoj Gori. Prema njenim riječima, većinu inicijativa i dalje vode nevladine organizacije, iako se sve češće pojavljuju i preduzeća iz realnog sektora koja prepoznaju i prihvataju socijalnu misiju. 

Mugoša je ukazala na tri ključna izazova s kojima se sektor suočava: nedostatak zakonodavnog okvira, otežan pristup finansijama i manjak kapaciteta za učešće u EU projektima. Istraživanja njene organizacije ukazala su na potrebu za snažnijim uključivanjem lokalnih samouprava, razvojem javno-privatnih partnerstava i stvaranjem održivih modela podrške socijalnim preduzetnicima koji ne zavise isključivo od donacija. 

„Važno je da socijalno-solidarnu ekonomiju ne posmatramo kao nešto rezervisano za nevladin sektor ili marginalne društvene grupe, već kao ključ za pravednu i održivu razvojnu strategiju države“, preporučila je Mugoša. 

Tokom panel diskusije istaknuto je da je razvoj socijalne i solidarne ekonomije u Crnoj Gori još uvijek u početnoj fazi institucionalizacije. Ključni izazovi i dalje ostaju nedostatak pravnog okvira, ograničen pristup finansiranju i nedovoljna uključenost lokalnih samouprava. Ipak, ohrabruju pozitivni pomaci kroz sistemski pristup Ministarstva, kao i kroz podršku EU projekata. 

Učesnici su se složili da je nužno dodatno jačanje kapaciteta svih aktera, izgradnja javno-privatnih partnerstava i promocija održivih modela koji neće stvarati zavisnost od donacija, već će omogućiti veću društvenu inkluziju i doprinijeti ekonomskom razvoju lokalnih zajednica. 

Projekat „Unaprijeđeno kreiranje politika zasnovano na dokazima, implementacija praksi i koordinacija u sektorima zapošljavanja i socijalne politike i ojačani kapaciteti za učešće u Evropskom socijalnom fondu“, finansira se iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II) u okviru Godišnjeg akcionog programa za Crnu Goru 2020, a sprovodi ga konzorcijum koji predvodi Archidata srl.