Hodanje od 7.000 koraka dnevno može biti dovoljno da poboljša vašu moždanu snagu i pomogne u zaštiti od niza različitih bolesti, ukazuje velika studija.

To bi mogao biti realniji cilj od 10.000 koraka, što se često smatra referentnom merom koju treba postići.

Istraživanje, objavljeno u časopisu Lanset Public Health, otkrilo je da je ta brojka povezana sa smanjenim rizikom od ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući kancer, demenciju i srčana oboljenja.

Nalazi bi mogli da podstaknu više ljudi da prate svoje korake kao praktičan način za poboljšanje svog zdravlja, kažu istraživači.

„Imamo percepciju da bi trebalo da pravimo 10.000 koraka dnevno“, kaže vodeća autorka dr Melodi Ding, „ali to nije zasnovano na dokazima“.

Brojka od 10.000 koraka može se pratiti do marketinške kampanje iz 1960-ih u Japanu. Uoči Olimpijskih igara u Tokiju 1964. godine, lansiran je brend pedometra pod nazivom manpo-kei, što se prevodi kao „merač 10.000 koraka“.

Dr Ding kaže da je ova brojka „izvučeni iz konteksta“ i postala nezvanična smernica, koju mnoge fitnes aplikacije i dalje preporučuju.

Studija objavljena u Lansetu analizirala je prethodna istraživanja i podatke o zdravlju i aktivnosti više od 160.000 odraslih širom svijeta

U poređenju sa onima koji su hodali 2.000 koraka dnevno, utvrđeno je da je 7.000 koraka povezano sa smanjenim rizikom od:

kardiovaskularnih bolesti - smanjenje za 25 odsto

 kancera- smanjenje za šest odsto

demencije - smanjenje za 38 odsto

i depresije - smanjenje za 22 odsto

Međutim, istraživači kažu da neke brojke mogu biti manje tačne od drugih, jer su izvučene iz samo malog broja studija.

 Ukupno gledano, njihov pregled sugeriše da je čak i skroman broj koraka od oko 4.000 koraka dnevno povezan sa boljim zdravljem u poređenju sa veoma niskom aktivnošću od samo 2.000 koraka dnevno

Za većinu zdravstvenih stanja, koristi su se uglavnom izjednačile nakon 7.000 koraka, iako je bilo dodatnih prednosti dužeg hodanja za srce.

Većina smjernica za vežbanje fokusira se na vreme provedeno u fizičkoj aktivnosti, a ne na broj koraka.

 Na primjer, Svjetska zdravstvena organizacijakaže da bi odrasli trebalo da rade najmanje 150 minuta umjerene aerobne aktivnosti ili 75 minuta energične aerobne aktivnosti svake nedjelje.

Dr Ding kaže da ovaj savet ponekad može biti teško razumljiv ljudima, ali trenutne smernice i dalje služe važnoj svrsi.

„Postoje ljudi koji plivaju, voze bicikl ili imaju fizički invaliditet koji im ne dozvoljava da prave korake“, objašnjava ona.

Ali ona kaže da bi preporuka o broju koraka koje ljudi treba da prave mogla biti uključena kao „dodatak“ koji bi „podstakao ljude da razmisle o raspoređivanju svojih fizičkih aktivnosti tokom dana“.

Dr Danijel Bejli, stručnjak za sedentarno ponašanje i zdravlje sa Univerziteta Brunel u Londonu, kaže da studija dovodi u pitanje „mit“ da je 10.000 koraka dnevno neophodno.

Dok je 10.000 koraka pogodan cilj za one koji su aktivniji, on kaže da bi ciljanje na 5.000 do 7.000 moglo biti „realniji i dostižniji cilj“ za druge.

Dr Endru Skot, viši predavač kliničke fiziologije vježbanja na Univerzitetu u Portsmutu, slaže se da tačan broj nije važan.

On kaže da je „više uvek bolje“ i da ljudi ne bi trebalo previše da brinu o postizanju određenog cilja, posebno danima kada je aktivnost ograničena.

Izvor: Kolektiv

Tekst objavila: Jasminka Mulić