Jednog dana, Šedou i njena porodica krenuli su u šetnju kada je nepoznati pas utrčao pravo u njihov stan.

Bila je toliko uzbuđena što je vidjela Šedou da je samo protrčala kroz komšijska otvorena vrata, a i Šedou je definitivno bila uzbuđena što je upoznala.

Brzo su saznali da se zove Lupa i živi je tačno preko puta njih, niz hodnik. To je bio trenutak kada su Šedou i Lupa postale najbolje prijateljice.

Sada, njih dvije imaju svoje vrijeme za igranje skoro svaki dan. Jedan od njihovih vlasnika će otvoriti vrata, i neka od njih će odjuriti hodnikom prema vratima svoje najbolje prijateljice, pokucati (iako Lupa ponekad sama otvori vrata) i strpljivo čekati da je puste unutra.

Psi su toliko bliski, da su im se zbližile i porodice i često vode djevojke u zajedničke šetnje. Njihovo vrijeme igranja kreće od brzih dvominutnih pozdrava do sat vremena dugih šetnji do jedne od porodica koja nekoliko sati posmatra oba psa, a Šedou i Lupa uživaju u svemu tome.

Iako se stalno viđaju, nokad im nije dovoljno, i to obje daju do znanja.

"Obje se zaglave na vrata kad ih krenemo u šetnju“, rekla je Švab.

Šedou i Lupa su se slučajno srele, a sada su najbolje prijateljice - i ne ustručavaju se da o tome obavijeste čitavu svoju zgradu, kad god im se ukaže prilika.

Izvor i foto: Kolektiv.Me

Tekst objavila: Ljilja Brajković